DVV International – Ured za Bosnu i Hercegovinu i Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, uz podršku Ministarstva za nauku, visoko obrazovanje i mlade Kantona Sarajevo, organizovali su Međunarodnu konferenciju „Obrazovanje odraslih u evropskom prostoru obrazovanja: perspektive iz jugoistočne Evrope“ 24. i 25. oktobra u Hotelu Europa. Konferencija je privukla istaknute govornike iz Njemačke, Hrvatske, Srbije, Slovenije, Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Učesnici su imali priliku čuti predavanja, panel diskusije i učestvovati u tematskim sesijama koje su oslikale ključne izazove i perspektive obrazovanja odraslih u evropskom prostoru obrazovanja, sa posebnim fokusom na jugoistočnu Evropu. Pored brojnih govornika, na samom početku ispred DVV International – Ureda za BiH prisutne je pozdravila direktorica Dženita Džano, a ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu obratila se prodekanesa Minka Džanko. Pozdravne riječi uputili su i Thomas Lichtenberg – Regionalni direktor za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, pomoćnik ministrice civilnih poslova BiH – Adnan Husić, ministrica za nauku, visoko obrazovanje i mlade – Adna Mesihović i Renata Rat ispred Ambasade Savezne Republike Njemačke, dok se generalna sekretarka ICAE - Katarina Popović, obratila gostima video porukom. Među gostima su se našli i predstavnici Ministarstva za odgoj i obrazovanje Kantona Sarajevo, Ministarstva za obrazovanje, mlade, nauku i sport Bosanko – podrinjskog kantona Goražde – ministrica Adisa Alikadić – Herić te direktorica Agencije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje – Maja Stojkić, direktor Zavoda za obrazovanje odraslih RS – Branislav Radinović i predsjednik Privredne komore Kantona Sarajevo – Muamer Mahmutović.
Konferencijski program bio je posvećen kritičkoj analizi i promišljanju obrazovanja odraslih kao osnove za održiv, uključiv i otporan obrazovni sistem. Učesnici su kroz četiri tematske sesije razmatrali pitanja poput profesionalizacije u obrazovanju odraslih, uticaja kriza na obrazovanje, te zakonskih i finansijskih okvira koji podržavaju razvoj ove oblasti. Ključne teme obuhvatile su i Evropski plan vještina, mogućnosti usklađivanja obrazovanja odraslih sa socio-ekonomskim i tehnološkim napretkom, kao i uticaj demografskih promjena i digitalne transformacije.
Kroz prvu sesiju, učesnici su se osvrnuli na studijske programske inovacije u andragogiji i prilagodbu obrazovanja odraslih tokom višestrukih kriza i promjena, dok su na drugoj sesiji bila predstavljena iskustva iz prakse – od razvoja programa univerzitetskih studija u oblasti andragogije do inicijativa za unapređenje kritičkog mišljenja kroz javne obrazovne programe. Treća i četvrta sesija su se bavile temama kao što su kreativnost u obrazovanju odraslih, učešće obrazovnih institucija u jačanju društvenih kapaciteta, i uloga obrazovanja u polju zaštite i spašavanja u skladu s evropskim mehanizmima civilne zaštite.
Učesnici su kroz predavanja i diskusije razmijenili svoje poglede i iskustva, ističući izazove s kojima se suočava obrazovanje odraslih u vremenu stalnih promjena i kompleksnih društvenih potreba.
Ovaj događaj ponovo je potvrdio važnost obrazovanja odraslih u integraciji cjeloživotnog učenja u sve segmente društva, posebno unutar nedavnih inicijativa Evropske unije. Konferencija je ponudila prostor za razmjenu ideja, povezivanje sa srodnim inicijativama i diskusiju o modelima finansiranja i pravnim okvirima. Finalni ishod konferencije čini 14 zaključaka koji će biti vodilja za naredne konferencije i radi svih nas.